Æгас цу, Уазæг
Регистраци| Бацæуын
Внимание! При любом использовании материалов сайта, ссылка на www.ossetians.com обязательна!
Ирон Русский English



Проект по истории и культуре Осетии и осетин - iriston.com iudzinad.ru





Rambler's Top100 Индекс цитирования

* Æxsaræ æma Æxsærtægk - Æхсарæ æма Æхсæртæгк
< фæстæмæ  Фиппаинæгтæ (0)      Мыхуыры рауадзын

Gardanti Mixali finstaj, 1927 anzi 

 

Æxsaræ æma Æxsærtægk  

 

Ustur i Nartmæ bærægdær adtæj duuæ mugkagi: Boriatæ æma Æxsærtægkatæ. Boriatæ adtæncæ beræ mugkag, Æxsærtægkatæ ba adæmæj minkhij, æxsaræj ba iting mugkag. I duuæ mugkagi xucau kærædzemæ fæjjeris kodta.  

 

Jeu xadt kæmi adtæj, uomi Boriatæ niccudæncæ Æxsærtægkatæmæ ma si nælistægæj mugkag næ bal niuuaxtoncæ, Bahodzajæj fæstæmæ. Je ba adtæj, jeu dæxuædæg kud zonaj, uæxæn næbæzzon iruhdgomau kævdæsard. Fal ma Æxsærtægkatæn sæ uostitæj jeu, mæguri kizgæ, æ cægatmæ randæj zærdæ 'xsajgæj.  

 

Ci racudæj, xucau æxuædæg zonuj, uædta jin raigurdæj fæzændtæ duuæ læquæni. Næmdtæ sæbæl isævardtoncæ Æxsaræ æma Æxsærtægk. Racæppo-læppo æncæ i bitdzeutæ, hazunhon fæcæncæ æma ængarti rafxuærioncæ. Jetæ ba sin rafedis kænioncæ, kæmæj ajtæ, uoj ku næ zonetæ, zæhgæ.  

Jeu bon i bitdzeutæ sæ madæmæ bacudæncæ ma 'j bafarstoncæ, kæmæj an, zæhgæ. Sæ madæ dær sin radzubandi kodta: "Uæ mugkag -- Æxsærtægkatæ; ba-ma-ui-izadæj Bahodza, zæhgæ, jeu, inneti ba Boriatæ niccaxtoncæ."  

 

Duuæ læquæni fæjnæ bæxi isjeftong kodtoncæ; cæuun raidædtoncæ ma Bahodzaj duarmæ ærlæudtæncæ. Bahodza sæ baiuazæg kodta: iuazgutæ dær in sæxe bafæsmærun kodtoncæ, ma bazonun kodtoncæ, jetæ Æxsærtægkati baizajægtæ ke adtæncæ uoj. Bahodza dær sæbæl niccijnæj, uædta sin ærdzurdta æ cardi hudtægtæ ma iuazægi fælxæntæ.  

 

Ærizæræj. Æxsævæ i kæstær Æxsæræ zaxta: "Aci æxsævæ æ fætkhu bælasæ æz kud hæuaj kænon uotæ!" I fætkhu ba adtæj Bahodzajæn æ turhi. Izæræj tala rauadzidæ, æ dedenæg rafadidæ, rafætkhu uidæ, sæumæmæ ba æhzælun raidajidæ. Jeu marh in ibæl bahompalæj ma 'j cædtæ kænun næ bal uaxta: æxsævæ jimæ ærcæuidæ ma 'j niccæhdidæ.  

 

Bahodza dzurd ravardta: "Iuazægæj mæmæ kadær cæua, je æj hæuaj kænun ku næ bafæraza, uæd in æ sær kud ærkænon uotæ!" Jeci dzurdmæ gæsgæ sædæ særi ærkodta ma sæ zildægæj æ kehogi kærændti xameci mextæbæl ærcafta. Uomæ gæsgæ, Bahodza, ci dær adtæj, næ arazi kodta Æxsaræn, uotemæj ku næ bafæraza, uæd mæxe fid ku baxuærdzænæn, zæhgæ. Na 'dtæ 'j uædtær Æxsaræ ne 'skomkastæj ma æxsævæ bælasi buni badun raidædta. 

Fæbbadtæj; bonivajæn ærdæmæ ba rafunæj æj. I marh ærtaxtæj ma niccaxta i fætkhu. Bahodza dær, cæmæj æ somijæn æcæg adtajdæ, uomæj jin æ jeu ænguldzæ ærkhuærdta.  

 

Dugkag æxsævæ ba hæuaj kænun raidædta Æxsærtægk. Rast bonivajæni ræstægi ba jeu cidær marhi xuzi i bælasæmæ ærtaxtæj ma 'j kud niccaxta, uotæ ba 'j Æxsærtægk dær fexsta ma 'j fæssæf kodta. Je dar niqqes-qes kodta ma fæstæmæ randæj. Æxsærtægk jeu bælasi sifæbæl togi ærtæx isserdta, ba 'j-tuxta, æ kisi 'j nivvardta, sæumæ ba zaxta Bahodzajæn: "Me 'rvadi dæumæ uadzun, æz ba cæuun, ci niccafton, uoj babæræg kænunmæ." Æ duuæ jegarej xætdzæ ranæxstæræj; ali rauæn dær agurdta ma 'j nekæmi jirdta. Uædta jeu xani hæumæ baqærttæj.  

 

I xænæn ba æ kizgæ æ uodæj hasta ma jibæl adæm æmburdtæ kodtoncæ; i kizgæ ba adtæj, Æxsærtægk i 'xsævæ ke niccafta je. Æxsærtægk adæmi kæronmæ bastadæj, i togi ærtæx æ kisæj bælasi sifæbæl isista, uomæj jin æ cæf baisarsta æma i kizgæ æ madæj raigurgau issæj.  

Xan in æj binontæn ravardta. Æxsærtægk xanmæ cærun raidædta. Adtæj cauæjnon læg; æ duuæ jegarej xætdzæ fæccæuidæ ma uotemæj æxe sirdi fidæj dardta. Uotemæj cardæj Æxsærtægk. Cauæni jeu ku cæuidæ, uæd in niffædzæxsioncæ jeu komæj uotæ, uordæmæ ma baco, zæhgæ.  

 

Jeu bon Æxsærtægk fæxxadtæj ma nekæmi neci issirdta, izær ærdæmæ ba jeci kommæ baftudæj. Uoj medægæ ba sægtæ æruæztæj xistæncæ, sæ astæu ba uors hæuanz. Æxsærtægk fexsta uors hæuanzi. Hæuanz zelun raidædta ma komi dumægi jeu ændzæri nillæudtæj. Ni-jjimæ-cudæj Æxsærtægk ma 'j i ræbun jeu lægæti bafsnajdta. Æxsævæ art nikkodta ma fezongutæj duuæ uxsti bajdzag kodta. Uæd imæ lægæti xurfæj jeu uosæ æracudæj ma jimæ dzoruj: "Mæ fons min cæmæn fæccaxtaj?" Æxsærtægk dær in zaxta: "Dæ fons næ 'ncæ, fæl æraco ma jesti baxuæræ!"  

 

Uosæ isbadtæj arti farsmæ, æxuædæg ba jin æ jegærdti quri æ dzigkoj xalæ babædtun kodta, æ toppi kæronbæl ba æ uædærtæ bakænun kodta. Uædta uxstæltæmæ ravnaldta ma sæ æ Line of edition: 8 hælæsi bakaldta, uoj fæste ba Æxsærtægki xætdzæ fællægæj-lægmæ æncæ. Uosæ jibæl fæqqæbærdæræj, bujnagin æxsæj æj ærcafta ma æxecæn kud xuarz, uotæ 'j festun kodta. Æxsaræ ænhal kæsun raidædta je 'rvadæmæ. Ua-næ-ua ku nekæmi zindtæj, uædta jimæ agoræg randæj ma, cidær adtæj, i xanmæ niqqærttæj.  

 

"Maxa dæ fesæfun ænhæl ku adtan," zæhgæ, jibal niccijnæ 'ncæ, Æxsærtægki ræuagi. Æxsævæ 'j uatmæ bakodtoncæ. Æxsaræ balædærdtæj, je 'rvadæ ke fesavdæj uoj ma je dær uosæj æxe astæu æ kard nivvardta. Uosæ jibæl fæddes kodta. Æxsaræ ma Æxsærtægk ænxuzæn adtæncæ ma 'j næ bafæsmardta. I bonæ Æxsaræ cauæn raidædta æ duuæ jegarej xætdzæ ma 'j xucau jeci kommæ baxasta; ramardta je dær jeci uors hæuanz; jeci lægæti 'j bafsnajdta; ni 'j-art kodta ma fezongutæ isrævdzæ kodta. Ualængi jimæ lægætæj i uosæ æracudæj, hærtæ gængæ: "Mæ fons min cæmæn fæccaxtaj?"  

-- "Dæ fons næ 'ncæ, fal raco ma jesti baxuæræ!"  

-- "Ma mæbæl dæ jegærdtæ fæxxuæcdzænæncæ, dæ topp ba mæ niccævdzænæj ma mænæ dæ jegærdtæbæl mæ dzigkoj xalæ baftauæ, dæ toppbæl mæ uædærtæ bakænæ!"  

 

Æxsaræ dær in æ dzigkoj xalæ artbæl bagælsta, æ uædærtæ ba jin kholi razildta. I uosæ jimæ dzoruj: "Ci 'j je? Cæj cæx-cæx æj ma cæj thuppitæ 'ncæ?"  

-- "Cæstitæ dæbæl næ jes? Fezongutæ cæx-cæx kænuncæ. Thuppitæ bæ ævædzi æruæztæ dortæ zeluncæ ma uordægæj cæuuj."  

 

Uosæj baruagæsæj; ærbacudæj; arti farsmæ isbadtæj ma fezongutæ æ hælæsi bakaldta, uædta Æxsaræmæ æxe bagælsta ma fæhhæbesæj æncæ. Uosæ qæbærdær kænun raidædta. Æxsaræ dær æ jegærdtæbæl fæhhær kodta. Jegærdtæ fællæburdtoncæ ma uosæn je 'skhelti rafedaræncæ, topp ba 'j fexsta. Ma i uosæ rauælgomæj ma lixstæ kænun raidædta, mæ uod de 'uazæg, zæhgæ.  

"Me 'rvadæ min kud adtæj, uotæ festun kænæ ma din xatir fæuuæd!"  

 

Uosæ jin bujnagin æxsæj sæ astæutæ ærcafta ma Æxsærtægk kud adtæj, uotæ festadæj æ jegærdti xætdzæ. Uædta Æxsaræ ma Æxsærtægk i uosæmæ bazdaxtæncæ ma 'j færki færgkaj nikkodtoncæ.  

Xanmæ ærcudæncæ. Xan, duuæ 'rvademæj ka siaxs adtæj, uoj næ bal zudta. Ærixsævæ 'j ma læquæn æ uatmæ bacudæj. Æ uosæ bolat kærdæn ærista ma 'j sa 'stæu ærivardta. Ærbonæj ma læquæntæ sæ xædzaræmæ ranæxstæræncæ, xan sin læværdtæ dær rakodta. Nadbæl Æxsærtægk gurusxæ kænun raidædta je 'rvadæbæl.  

 

Æxsaræ sahadaqbæl fat isæmgon kodta ma zaxta: "Kæd maxmæ jesti chumurdzijnadæ ærqærttæj, uæd aci fat jeuemæj fæccæuæd, duuemæj ba ærizdæxæd ma mæ særi astæu nixxæssæd, ke næ ba duuemæj ærizdæxæd, ma min mæ rastdzijnadæ kud bazonaj du, uoj bakænæd!" Sahadaq duuemæj ærizdaxtæj ma Æxsærtægkæn je 'nguldzæ Line khoxæj fæxxauun kodta. Ærvadtæltæ kæræbzebæl bauuændtæncæ.  

 

Æxsærtægk æma Æxsaræj babæj næuægæj isaxidtæncæ Æxsærtægkati mugkag.  

 

 

-------------------------------------------------------------------------------------- 

 

 

Æхсарæ æма Æхсæртæгк  

 

Устур и Нартмæ бæрæгдæр адтæй дууæ мугкаги: Бориатæ æма Æхсæртæгкатæ. Бориатæ адтæнцæ берæ мугкаг, Æхсæртæгкатæ ба адæмæй минкъий, æхсарæй ба итинг мугкаг. И дууæ мугкаги хуцау кæрæдземæ фæййерис кодта.  

 

Йеу хадт кæми адтæй, уоми Бориатæ ниццудæнцæ Æхсæртæгкатæмæ ма си нæлистæгæй мугкаг нæ бал ниууахтонцæ, Багъодзайæй фæстæмæ. Йе ба адтæй, йеу дæхуæдæг куд зонай, уæхæн нæбæззон иругъдгомау кæвдæсард. Фал ма Æхсæртæгкатæн сæ уоститæй йеу, мæгури кизгæ, æ цæгатмæ рандæй зæрдæ 'хсайгæй. Ци рацудæй, хуцау æхуæдæг зонуй, уæдта йин раигурдæй фæзæндтæ дууæ лæхъуæни.  

 

Нæмдтæ сæбæл исæвардтонцæ Æхсарæ æма Æхсæртæгк. Рацæппо-лæппо æнцæ и битдзеутæ, гъазунгъон фæцæнцæ æма æнгарти рафхуæрионцæ. Йетæ ба син рафедис кæнионцæ, кæмæй айтæ, уой ку нæ зонетæ, зæгъгæ.  

 

Йеу бон и битдзеутæ сæ мадæмæ бацудæнцæ ма 'й бафарстонцæ, кæмæй ан, зæгъгæ.Сæ мадæ дæр син радзубанди кодта: "Уæ мугкаг - Æхсæртæгкатæ; ба-ма-уи- изадæй Багъодза, зæгъгæ, йеу, иннети ба Бориатæ ниццахтонцæ."  

 

Дууæ лæхъуæни фæйнæ бæхи исйефтонг кодтонцæ; цæуун раидæдтонцæ ма Багъодзай дуармæ æрлæудтæнцæ. Багъодза сæ баиуазæг кодта: иуазгутæ дæр ин сæхе бафæсмæрун кодтонцæ, ма базонун кодтонцæ, йетæ Æхсæртæгкати баизайæгтæ ке адтæнцæ уой. Багъодза дæр сæбæл ниццийнæй, уæдта син æрдзурдта æ царди гъудтæгтæ ма иуазæги фæлхæнтæ.  

 

Æризæрæй. Æхсæвæ и кæстæр Æхсæрæ захта: "Аци æхсæвæ æ фæткъу бæласæ æз куд гъæуай кæнон уотæ!"И фæткъу ба адтæй Багъодзайæн æ тургъи. Изæрæй тала рауадзидæ, æ деденæг рафадидæ, рафæткъу уидæ, сæумæмæ ба æгъзæлун раидайидæ.  

Йеу маргъ ин ибæл багъомпалæй ма 'й цæдтæ кæнун нæ бал уахта: æхсæвæ йимæ æрцæуидæ ма 'й ниццæгъдидæ.Багъодза дзурд равардта: "Иуазæгæй мæмæ кадæр цæуа, йе æй гъæуай кæнун ку нæ бафæраза, уæд ин æ сæр куд æркæнон уотæ!" Йеци дзурдмæ гæсгæ сæдæ сæри æркодта ма сæ зилдæгæй æ кегъоги кæрæндти хамеци мехтæбæл æрцафта. Уомæ гæсгæ, Багъодза, ци дæр адтæй, нæ арази кодта Æхсарæн, уотемæй ку нæ бафæраза, уæд мæхе фид ку бахуæрдзæнæн, зæгъгæ. На 'дтæ 'й уæдтæр Æхсарæ не 'скомкастæй ма æхсæвæ бæласи буни бадун раидæдта.Фæббадтæй; бонивайæн æрдæмæ ба рафунæй æй. И маргъ æртахтæй ма ниццахта и фæткъу. Багъодза дæр, цæмæй æ сомийæн æцæг адтайдæ, уомæй йин æ йеу æнгулдзæ æркъуæрдта.  

 

Дугкаг æхсæвæ ба гъæуай кæнун раидæдта Æхсæртæгк. Раст бонивайæни рæстæги ба йеу цидæр маргъи хузи и бæласæмæ æртахтæй ма 'й куд ниццахта, уотæ ба 'й Æхсæртæгк дæр фехста ма 'й фæссæф кодта. Йе дар нихъхъес-хъес кодта ма фæстæмæ рандæй. Æхсæртæгк йеу бæласи сифæбæл тоги æртæх иссердта, ба 'й-тухта, æ киси 'й ниввардта, сæумæ ба захта Багъодзайæн: "Ме 'рвади дæумæ уадзун, æз ба цæуун, ци ниццафтон, уой бабæрæг кæнунмæ."  

 

Æ дууæ йегарей хæтдзæ ранæхстæрæй; али рауæн дæр агурдта ма 'й некæми йирдта. Уæдта йеу хани гъæумæ бахъæрттæй. И хæнæн ба æ кизгæ æ уодæй гъаста ма йибæл адæм æмбурдтæ кодтонцæ; и кизгæ ба адтæй, Æхсæртæгк и 'хсæвæ ке ниццафта йе. Æхсæртæгк адæми кæронмæ бастадæй, и тоги æртæх æ кисæй бæласи сифæбæл исиста, уомæй йин æ цæф баисарста æма и кизгæ æ мадæй раигургау иссæй. Хан ин æй бинонтæн равардта.  

 

Æхсæртæгк ханмæ цæрун раидæдта. Aдтæй цауæйнон лæг; æ дууæ йегарей хæтдзæ фæццæуидæ ма уотемæй æхе сирди фидæй дардта. Уотемæй цардæй Æхсæртæгк. Цауæни йеу ку цæуидæ, уæд ин ниффæдзæхсионцæ йеу комæй уотæ, уордæмæ ма бацо, зæгъгæ.Йеу бон Æхсæртæгк фæххадтæй ма некæми неци иссирдта, изæр æрдæмæ ба йеци коммæ бафтудæй.  

Уой медæгæ ба сæгтæ æруæзтæй хистæнцæ, сæ астæу ба уорс гъæуанз. Æхсæртæгк фехста уорс гъæуанзи. Гъæуанз зелун раидæдта ма коми думæги йеу æндзæри ниллæудтæй. Ни-ййимæ-цудæй Æхсæртæгк ма 'й и рæбун йеу лæгæти бафснайдта.  

 

Æхсæвæ арт никкодта ма фезонгутæй дууæ ухсти байдзаг кодта. Уæд имæ лæгæти хурфæй йеу уосæ æрацудæй ма йимæ дзоруй: "Мæ фонс мин цæмæн фæццахтай?"  

Æхсæртæгк дæр ин захта: "Дæ фонс нæ 'нцæ, фæл æрацо ма йести бахуæрæ!" Уосæ исбадтæй арти фарсмæ, æхуæдæг ба йин æ йегæрдти хъури æ дзигкой халæ бабæдтун кодта, æ топпи кæронбæл ба æ уæдæртæ бакæнун кодта. Уæдта ухстæлтæмæ равналдта ма сæ æ гъæлæси бакалдта, уой фæсте ба Æхсæртæгки хæтдзæ фæллæгæй лæгмæ æнцæ. Уосæ йибæл фæхъхъæбæрдæрæй, буйнагин æхсæй æй æрцафта ма æхецæн куд хуарз, уотæ 'й фестун кодта. Æхсарæ æнгъал кæсун раидæдта йе 'рвадæмæ.  

 

Уа-нæ-уа ку некæми зиндтæй, уæдта йимæ агорæг рандæй ма, цидæр адтæй, и ханмæ нихъхъæрттæй. "Маха дæ фесæфун æнгъæл ку адтан," зæгъгæ, йибал ниццийнæ 'нцæ, Æхсæртæгки рæуаги. Æхсæвæ 'й уатмæ бакодтонцæ. Æхсарæ балæдæрдтæй, йе 'рвадæ ке фесавдæй уой ма йе дæр уосæй æхе астæу æ кард ниввардта. Уосæ йибæл фæддес кодта. Æхсарæ ма Æхсæртæгк æнхузæн адтæнцæ ма 'й нæ бафæсмардта.  

 

И бонæ Æхсарæ цауæн раидæдта æ дууæ йегарей хæтдзæ ма 'й хуцау йеци коммæ бахаста; рамардта йе дæр йеци уорс гъæуанз; йеци лæгæти 'й бафснайдта; ни 'й-арт кодта ма фезонгутæ исрæвдзæ кодта. Уалæнги йимæ лæгæтæй и уосæ æрацудæй, гъæртæ гæнгæ: "Мæ фонс мин цæмæн фæццахтай?"  

-- "Дæ фонс нæ 'нцæ, фал рацо ма йести бахуæрæ!"  

-- "Ма мæбæл дæ йегæрдтæ фæххуæцдзæнæнцæ, дæ топп ба мæ ниццæвдзæнæй ма мæнæ дæ йегæрдтæбæл мæ дзигкой халæ бафтауæ, дæ топпбæл мæ уæдæртæ бакæнæ!"  

 

Æхсарæ дæр ин æ дзигкой халæ артбæл багæлста, æ уæдæртæ ба йин къоли разилдта.  

И уосæ йимæ дзоруй: "Ци 'й йе? Цæй цæх-цæх æй ма цæй тъуппитæ 'нцæ?"  

-- "Цæститæ дæбæл нæ йес? Фезонгутæ цæх-цæх кæнунцæ. Тъуппитæ бæ æвæдзи æруæзтæ дортæ зелунцæ ма уордæгæй цæууй."  

 

Уосæй баруагæсæй; æрбацудæй; арти фарсмæ исбадтæй ма фезонгутæ æ гъæлæси бакалдта, уæдта Æхсарæмæ æхе багæлста ма фæгъгъæбесæй æнцæ. Уосæ хъæбæрдæр кæнун раидæдта. Æхсарæ дæр æ йегæрдтæбæл фæгъгъæр кодта. Йегæрдтæ фæллæбурдтонцæ ма уосæн йе 'скъелти рафедарæнцæ, топп ба 'й фехста. Ма и уосæ рауæлгомæй ма лихстæ кæнун раидæдта, мæ уод де 'уазæг, зæгъгæ.  

 

"Ме 'рвадæ мин куд адтæй, уотæ фестун кæнæ ма дин хатир фæууæд!" Уосæ йин буйнагин æхсæй сæ астæутæ æрцафта ма Æхсæртæгк куд адтæй, уотæ фестадæй æ йегæрдти хæтдзæ. Уæдта Æхсарæ ма Æхсæртæгк и уосæмæ баздахтæнцæ ма 'й фæрки фæргкай никкодтонцæ.  

Ханмæ æрцудæнцæ. Хан, дууæ 'рвадемæй ка сиахс адтæй, уой нæ бал зудта. Æрихсæвæ 'й ма лæхъуæн æ уатмæ бацудæй. Æ уосæ болат кæрдæн æриста ма 'й са 'стæу æривардта. Æрбонæй ма лæхъуæнтæ сæ хæдзарæмæ ранæхстæрæнцæ, хан син лæвæрдтæ дæр ракодта. Надбæл Æхсæртæгк гурусхæ кæнун раидæдта йе 'рвадæбæл. 

 

Æхсарæ сагъадахъбæл фат исæмгон кодта ма захта: "Кæд махмæ йести цъумурдзийнадæ æрхъæрттæй, уæд аци фат йеуемæй фæццæуæд, дууемæй ба æриздæхæд ма мæ сæри астæу ниххæссæд, ке нæ ба дууемæй æриздæхæд, ма мин мæ растдзийнадæ куд базонай ду, уой бакæнæд!" Сагъадахъ дууемæй æриздахтæй ма Æхсæртæгкæн йе 'нгулдзæ къохæй фæххауун кодта.  

 

Æрвадтæлтæ кæрæбзебæл баууæндтæнцæ. Æхсæртæгк æма Æхсарæй бабæй нæуæгæй исахидтæнцæ Æхсæртæгкати мугкаг.  



 Фиппаинæгтæ (0)      Мыхуыры рауадзын
 
Зындгонд ирæттæ